Insulin

Insulinska terapija predstavlja jedan od najboljih načina za regulisanje nivoa šećera u krvi. Kombinovanjem različitih insulina se može u velikoj meri sprovesti dobra glikoregulacija. Da bi insulinska terapija dala željene rezultate, osoba sa dijabetesom mora biti dobro edukovana, fizički aktivna, zna da broji ugljene hidrate iz obroka i spremna da svakodnevno sprovodi samokontrolu.

Vrste insulina

Vrste insulina i periodi njihovog dejstva

Sve vrste industrijski proizvedenog insulina imaju određeno vreme delovanja i dele se u šest grupa:

Brzodelujući insulinski analog(“bistri” – npr. Novorapid, Apidra) 
Početak dejstva: 5 do 15 minuta 
Period dejstva: 45 do 90 minuta 
Prestanak delovanja: 3 do 5 sati

Kratkodelujući humani insulin (“bistri” – npr. Actrapid) 
Početak dejstva: 30 minuta 
Period dejstva: 2 do 5 sati 
Prestanak delovanja: 5 do 8 sati

Srednjedelujući humani insulin (“mutni” – npr. Insulatard) 
Početak dejstva: 1 do 3 sata 
Period dejstva: 6 do 12 sati 
Prestanak delovanja: 16 do 24 sata

Dugodelujući insulin (“mutni” – npr. Lente) 
Početak dejstva: 4 do 6 sati 
Period dejstva: 8 do 20 sati 
Prestanak delovanja: 24 do 28 sata

Veoma dugodelujući insulinski analog (Lantus) 
Početak dejstva: 1 sat. 
Period dejstva: 24 sata. 
Prestanak delovanja: 24 sata i uzima se jednom dnevno, uglavnom pre spavanja, ili kako lekar prepiše. 
* Lantus se ne sme mešati u špricu sa drugim vrstama insulina.
 
Veoma dugodelujući insulinski analog (Levemir)
Trajanje dejstva se postiže i do 24 časa u zavisnosti od primenjene doze, što omogućava primenu jednom ili dva puta dnevno. Ako se primenjuje dva puta dnevno, stabilno stanje se postiže nakon primene 2 – 3 doze. Ukoliko se Levemir primeni u dozi od 0,2 – 0,4 j./kg, lek ispoljava preko 50% maksimalnog dejstva nakon 3 – 4 časa do oko 14 časova posle ubrizgavanja.

Mikstardi insulina (kratkodelujući + dugodelujući zajedno, u odnosima od 10:90 do 50:50) 
Početak dejstva: 30 minuta. 
Period dejstva: 7 do 12 sati. 
Prestanak delovanja: 16 do 24 sati.

Pojedina vrsta insulina, iz bilo koje grupe, može da se daje posebno ili kombinovano sa nekom drugom vrstom insulina ili tabletiranog leka, što u glavnom zavisi od zdravstvenog stanja i o tome odlučuje lekar.

Insulin se najčešće daje pre jela, onoliko često i u onoj količini koju je za to odredio ordinirajući lekar.


Pripreme za davanje insulina

Najbolji i najprirodniji način lečenja šećerne bolesti je uzimanje insulina. Ovakvo lečenje zahteva, samo prividno, malo veće lično angažovanje obolelog (od onog pri upotrebi tabletiranih lekova), ali se to brzo prebrodi obukom (edukacijom) dijabetičara za samostalno davanje insulina.

Ukoliko oboleli nije u stanju da sam sebi daje insulin (oslabljen vid, drhtanje ruku, opšta slabost i dr.), onda se obuči neko od članova porodice za ovaj postupak. Vremenom ova “obaveza” postaje sastavni deo dnevnog reda – programa, koji se rutinski obavlja (kao što su umivanje, brijanje, oblačenje, uzimanje obroka i sl.).

U situaciji kada prethodno pomenute mogućnosti nisu rešive ili su neprihvatljive, dijabetičar odlazi svakodnevno u zdravstvenu stanicu ili Dom zdravlja da primi insulin. U ređim slučajevima, kada je dijabetičar nepokretan, nadležni lekar piše nalog patronažnoj službi, koja odlazi u kuću obolelog i daje mu insulin. Patronažna služba (medicinska sestra) nije uvek u mogućnosti da blagovremeno dođe i da insulin, pošto najčežće ima dosta onih koje mora u isto vreme i iz istih razloga da obiđe.

Pomeranje vremena uzimanja insulina povlači za sobom i pomeranje obroka, što ima za posledicu raskorak između vremena delovanja insulina i vremena uzimanja sledećih obroka hrane u toku dana, a krajnji ishod ovoga je nepovoljno regulisana šećerna bolest.

Davanje insulina je bitno pojednostavljeno poslednjih godina uvođenjem plastičnih brizgalica (“penkala”, odnosno “penova”) za jednokratnu upotrebu.

Lekar koji predlaže lečenje insulinom dužan je da obavesti obolelog o svim prednostima ovog lečenja, načinu njegovog korišćenja pri pojavi drugih oboljenja, usklađenom uzimanju obroka sa načinom delovanja insulina i opasnostima koje postoje ako se odstupa od datog saveta i dogovora. Svaki dijabetičar koji se leči insulinom mora biti obučen za samostalno davanje insulina, sa izuzetkom onih dijabetičara čije stanje to ne dozvoljava.

Mesta ubrizgavanja insulina

Odrasla osoba sa dijabetesom u svakodnevnoj praksi koristi potkožno tkivo za davanje insulina. Injekcija insulina se daje pod kožu na mestima na kojima je davanje injekcija ove vrste bezopasno.
Mesto uboda treba stalno menjati i izbegavati da se više uboda (jedan za drugim) nađe na istom mestu. Pažljivim rasporedom plasiranja injekcija određene partije kože mogu da se koriste u toku mesec dana (butina, npr.). Tako se promenom partija kože ponovljeno davanje insulina “na isto mesto” obavlja tek posle 2-3 meseca. Ovakav način davanja insulina je najbolji, koža ostaje neoštećena, a insulin iz dobro očuvanog potkožnog tkiva ravnomerno prelazi u krv i organe. U protivnom, može doći do oštećenja potkožnog tkiva (lipodistrofija), što ima za posledicu obustavu davanja insulina na tim delovima kože.

Na slici su prikazana mesta davanja insulina sa njihovim svojstvima apsorpcije (upijanja) insulina.

1

Abdomen - četiri prsta od pupka je zona koja nije prikladna za davanje injekcija, kao i mesta sa ožiljkom; koristi se zona pojasa, ka kukovima; zone iznad i ispod pupka koristite samo ukoliko postoji pogodno tkivo.

Nadlaktice - izmerite nadlakticu: jedna šaka od ramena na dole i jedna šaka od lakta na gore; preostali središnji deo nadlaktice koristite za davanje injekcija, i to spoljašnji mesnati deo. NIKADA sami sebi nemojte davati insulin u nadlakticu! Insulin se uvek daje u kožni nabor da bi ušao u masno tkivo. Ako se da muskularno, prvo dovodi do hipo, pa do hiperglikemije.

Butine - izmerite butinu: jedna šaka od prepone na dole i jedna šaka od kolena na gore; koristite preostali gornji i spoljašnji deo butine, izbegavajući njen unutrašnji deo.

Zadnjica - koristite gornju spoljašnju zonu.


Davanje insulina

Uputstvo za korišćenje NovoPen4 brizgalice, u koju se ubacuje karpula sa insulinom – Actrapid, Insulatard, Mixtard30 – možete preuzeti OVDE
Uputstvo za korišćenje FlexPen brizgalice – NovoRapid, Levemir, NovoMix30 – možete preuzeti OVDE

Kod FlexPen modela penkala (Novo Rapid, NovoMix), indikator određene doze je ispisan brojčano i svaki “klik” predstavlja 1 jedinicu. Pred svako doziranje, indikator mora biti na nuli. Ukoliko pogrešite pri određivanju doze, jednostavno vratite indikator unazad do željenog broja.

Kod novog, neupotrebljenog penkala FlexPen, imate oko 2 “vazdušne jedinice” pre pojave insulina na vrhu igle.

Očistite kožu vatom natopljenom u alkohol.

Skinite unutrašnju kapicu sa igle. Uhvatite kožu između palca, kažiprsta i srednjeg prsta (hvat kao pri štipanju), kako bi se odvojila od mišića.

Penkalo držite kao olovku, sa vrhom igle okrenutim na gore. Plasirajte celu iglu u kožu pod uglom od 60° ili 90° u odnosu na ravan kože. Pritiskajte potiskivač umerenom brzinom (nemojte odjednom ubrizgati celu količinu) do kraja.

Ukoliko ubrizgavanje ide otežano, verovatno se mestu uboda preprečila neka žilica ili neki delić nepropusnog tkiva. Stoga je predlog da pen, dok je igla i dalje u koži, malo okrenete radi eventulanog izbegavanja prepreke. Ukoliko ni posle toga niste u mogućnosti da ubrizgate dozu, izaberite novo mesto uboda.

Nakon ubrizgavanja cele doze, i dalje čvrsto pritiskajte potiskivač. Ostanite u tom položaju 6 sekundi (npr. polako brojite do 6), kako biste bili sigurni da je cela doza apsorbovana.

Izvucite pen i mesto uboda pritisnite vatom sa alkoholom. Ne trljajte mesto uboda. Proverite da insulin ne curi ili da se ne pojavljuje krvarenje. Ukoliko se nešto od ova dva pojavi, mesto uboda jedno vreme držite pritisnito vatom ili prstom.

Vratite unutrašnju kapicu na iglu, odvrnite je sa penkala i bacite.

Vratite poklopac na penkalo i odložite do sledeće upotrebe (ne u frižider!).

Spremni ste da nakon pola sata (ili odmah, ukoliko je u pitanju Novo Rapid) pristupite uzimanju obroka.

Kod igala vodite računa da su sterilne (pročitajte datum na pakovanju) i da nisu tupe (ne kidaju kožu, već skoro neosetno ulaze u tkivo).

Vodite računa o bacanju upotrebljenih igala. Najbolje je da za to odredite neku konzervu sa poklopcem (od kafe ili slično) ili ispražnjenu plastičnu bocu (npr. od nekog tečnog deterdženta). Ne koristite providne i staklene posude. Kada je posuda puna, zatvorite je i obezbedite lepljivom trakom pre bacanja u kontejner. Uvek vraćajte pripadajuće kapice na upotrebljene igle i držite pribor van domašaja dece.