Kontrola bolesti

Ključ terapije i dobrog vođenja šećerne bolesti leži u njenoj kontroli. Ukoliko sprovodite terapiju koju vam je odredio lekar, a ne kontrolišete se, dobri rezultati će izostati. Na duge staze, takvo stanje će vam doneti samo još više problema i stvoriti uslove za nastanak komplikacija.

Samokontrola

Obuku (edukaciju) dijabetičara za samokontrolu bolesti obavlja lekar endokrinolog, ili njegovi saradnici. Obuka se obavlja pojedinačno ili grupno. Individualna edukacija je naročito korisna za podučavanje u davanju insulina, a kolektivna za sve ostale vidove edukacije. Edukacija se obavlja direktno (direktan kontakt edukatora sa učesnikom edukacije) ili indirektno (npr. davanjem štampanog materijala), ili kombinovanim postupkom.

Obuka za samokotrolu podrazumeva program neophodnih mera za osamostaljivanje dijabetičara u kontroli svoje bolesti između dva kontrolna pregleda kod lekara kod koga se leči.

Samokontrola

Program samokontrole šećerne bolesti standardno obuhvata:

1. kontrolu telesne težine
2. poseban režim ishrane
3. fizičku aktivnost
4. davanje insulina ili uzimanje tabletiranih lekova
5. redovno (poželjno svakodnevno) merenje visine šećera u krvi
6. pregled mokraće ili krvi putem tračica za određivanje visine ketona (acetona)
7. evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima
8. korišćenje odgovarajućih minerala, vitamina i antioksidanasa

Dobra kontrola šećerne bolesti podrazumeva redovnu upotrebu glukometra, kako bismo imali uvid u visinu šećera u krvi u različitim situacijama.

Na slici: naprava sa oprugom za automatsko bockanje prsta, u koju se ubacuje lanceta (specifična iglica). Uglavnom se isporučuje zajedno sa glukometrom i pakovanjem od 25 lanceta.

Savet: Kada merite šećer, bocnite jagodicu prsta ne u centar, već sa strane, kako bi se izbegli nervni završeci i smanjio bol.

Najčešće greške koje se prave kod merenja šećera:

1. ruke nisu oprane
2. kodiranje nove serije traka je zaboravljeno
3. znoj na dlanovima razblažuje kap krvi
4. alkohol, kojim je obrisan prst, razblažuje kap krvi
5. isuviše hladne ili tople ruke
6. isuviše velika ili mala kap krvi na traci
7. merenje iz prve kapi krvi, a ne iz druge (prva se uvek obriše)
8. ceđenje kapi iz prsta
9. trake ili aparat su ostavljeni u hladnoj prostoriji ili na direktnom suncu
10. osoba koristi veliku dozu vitamina C, aspirina ili metformina, koji mogu da promene reakciju na traci

Racionalna kontrola šećerne bolesti – 2 puta nedeljno

Prva nedelja
Ponedeljak: pre doručka 
Četvrtak: pre ručka

Druga nedelja 
Utorak: pre večere 
Petak: pre spavanja

Treća nedelja
Sreda: 2 sata posle doručka 
Subota: 2 sata posle ručka

Četvrta nedelja
Isto kao prva nedelja

Nominalne vrednosti šećera u krvi: 
4.4 – 7.8 mmol/L pre glavnog obroka 
4.4 – 9.0 mmol/L 2 sata nakon obroka

Primer tabele za beleženje podataka
Ime i prezime: ____________________ Terapija: __________________

April pre doručka 2 sata posle doručka pre ručka 2 sata posle ručka pre večere 2 sata posle večere/pre spavanja Napomene(hipoglikemije, aceton, slavlja, stresovi sl…)
1.4 6.3            
2.4   7.1          
3.4     5.3        
4.4       8.8      
5.4         7.1    
6.4           10.6* * malo parče kolača na slavi
7.4 5.9            
8.4   6.0          
9.4     4.9        
10.4       3.8*     * rad u bašti
11.4         14.0*   *temperatura 38.4C, prehlada, nema acetona
itd…              

Napomena: Žene bi trebalo da beleže i svoje menstrualne cikluse, jer se u tom periodu često dešava da šećer varira

Povremeno (ili ukoliko lekar to zatraži) možete kod kuće da uradite “profil glikemije”, tako što ćete meriti visinu šećera u krvi u sledećim terminima u toku 24 časa:

1. pre doručka (npr. u 8.00 h)
2. 2 sata posle doručka (npr. u 10.00 h)
3. pre ručka (npr. u 13.00 h)
4. 2 sata posle ručka (npr. u 15.00 h)
5. pre večere (npr. u 18.00 h)
6. 2 sata posle večere (npr. u 20.00 h)
7. u 22.00 h
8. u 24.00 h
9. u 03.00 h

Preračunavanje mg/dl u mmol/l (“stare” u “nove”) jedinice vrši se tako što se vrednost u mg/dl podeli sa 18 i na taj način dobije vrednost u mmol/l. Znači, ako glukometar pokazuje npr. 130 mg/dl, to će značiti 7.2 mmol/l.


HbA1c

HbA1C ili glikozilirani hemoglobin A1C pokazuje prosečnu vrednost šećera u krvi tokom poslednja tri meseca, odnosno njegovu koncentraciju u eritrocitima, čiji je vek 120 dana. To je najbolji način da se utvrdi da li je glikemija pod kontrolom. Ako znate koja je vrednost hemoglobina A1C, znaćete i da li je vaša bolest dobro kontrolisana. Ta vrednost je i upozorenje lekaru da treba da koriguje terapiju. Dobar rezultat ukazuje na to da je terapija odgovarajuća i da je vrednost šećera u krvi pod kontrolom.

Svi dijabetičari treba da kontrolišu vrednost hemoglobina A1C najmanje dva puta godišnje, ili na svaka 3 meseca dokle god se ne stabilizuje vrednost šećera u krvi. Ukoliko je njegova vrednost ispod 7%, smatra se da je šećerna bolest optimalno regulisana. Ukoliko njegova vrednost prelazi 9%, veća je i mogućnost pojava promena na očnom dnu, bubrezima, nervnom sistemu. Vrednost hemoglobina A1C preko 8% zahteva korekciju terapije.

Analiza glikoziliranog hemoglobina A1C se sprovodi u bilo kojoj laboratoriji, najčešće iz venske krvi. Test iz kapilarne krvi se retko sprovodi zbog problema u nabavci potrebnih reagenasa. Ovu analizu možete sprovesti u bilo koje doba dana i ne morate voditi računa da li ste jeli, primili insulin, ili ne.

Novi standardi od 1.9.2011.

Međunarodna federacija za kliničku hemiju i laboratorijsku medicinu (IFCC) je napravila novi standard koji je specifičan za HbA1c i razvila referentnu metodu za njegovo određivanje. Predstavnici ADA, EASD, IDF i IFCC-a su usvojili (Diabetes Care 2007;30:2399-2400) IFCC metodu za HbA1c kao globalni standard za kalibraciju svih metoda za određivanje HbA1c, kao i novi način izveštavanja rezultata za HbA1c u IFCC jedinicama (mmol/mol), pored postojećeg u % (DCCT/NGSP).

Šta predstavljaju nove jedinice i u kakvom su odnosu sa starim?

Rezultati za HbA1c izraženi u mmol/mol su sledivi prema IFCC referentnoj metodi i predstavljaju mmol HbA1c po mol-u ukupnog Hb (za koga nije vezana glukoza).

 
Odnos između starih i novih jedinica je sledeći:

HbA1c (DCCT/NGSP)(%) HbA1c (IFCC)(mmol/mol)
4.0 20
5.0 31
6.0 42
6.5 48
7.0 53
7.5 58
8.0 64
8.5 69
9.0 75
9.5 80
10.0 86

ili primenom sledeće jednačine:
IFCC-HbA1c (mmol/mol) = [DCCT/NGSP-HbA1c (%)  – 2,15]  x  10,929

Od kada se vrši promena izveštavanja rezultata određivanja HbA1c?

Rezultati određivanja HbA1c izraženi u novim jedinicama (mmol/mol) se razlikuju od dosadašnjih izraženih u starim jedinicama (%). Počev od 1.9.2009. godine i naredne dve godine rezultati određivanja HbA1c biće izraženi u starim i novim jedinicama čime se omogućava da lekari i pacijenti postanu familijarni sa rezultatima za HbA1c izraženim u mmol/mol i time se smanji rizik za nastanak komplikacija kod pacijenata sa dijabetesom. Od 1.9.2011. godine rezultati određivanja HbA1c biće izraženi samo u u novim IFCC jedinicama (mmol/mol).

Koja su ograničenja određivanja HbA1c?

Rezultati za HbA1c (izraženi u % ili u mmol/mol) mogu da budu lažno povišeni ili sniženi u izvesnim stanjima kao što su: hematološka stanja kod kojih postoji abnormalan “obrt” eritrocita, prisustva abnormalnih hemoglobina i kod nekih pacijenata sa bubrežnim i jetrenim oboljenjima. U trudnoći su rezultati za HbA1c niži za 0,5% zbog hemodilucije i drugih faktora.

Zbog prisustva abnormalnog hemoglobina, rezultati za HbA1c mogu da variraju u zavisnosti od primenjene metode za određivanje, kao i od prisutne hemoglobinopatije. U ovim stanjima se preporučuje korišćenje rezultata određivanja HbA1c za detekciju trenda glikemijske kontrole pacijenta, a ne kao ciljne vrednosti.


Higijena i nega nogu

Lična higijena

Osoba sa dijabetesom je obaveznija prema ličnoj higijeni (redovno pranje zuba, kupanje, nega stopala) od zdrave osobe. Kupanje i održavanje čistoće kože, naročito na prevojima (pazuh, prepone, genitalije, ispod dojki, između prstiju, prevoji na trbuhu kod gojaznih osoba i dr.) preduslov su da se na njoj ne razviju promene, kao što su infekcije, zapaljenja, čirevi, gljivična oboljenja i slično. Pored lične higijene, za kožu je važno stanje regulacije šećerne bolesti i upotrebljena odeća.

Redovna promena rublja i komotna odeća važni su faktori za dobru negu kože. Rublje bi trebalo da bude pamučno, a odeća od prirodnih ili mešovitih materijala. Letnju odeću neka prate praktični materijali koji se lako peru i održavaju. Takođe, i obuća treba da je udobna i praktična.

Nega stopala

Stopala su jedan od najopterećenijih delova tela od vremena kada čovek prohoda, pa dok stoji na nogama. Njihovo dobro stanje i nega imaju značajan uticaj na pojavu promena čije su posledice oštećenje, oboljenje ili poremećaj cirkulacije krvi u koži i mekim tkivima stopala.

Stopala se neguju svakodnevnim pranjem, povremenim držanjem u toploj, blago sapunjavoj vodi, uz redovno odstranjivanje orožanih naslaga na tabanima i petama, žuljeva, podsecanjem noktiju, istrljavanjem zanoktica i masažom kože dok je još vlažna (uz neku hranljivu kremu).

Udobna obuća i čarape utiču na lako i brzo hodanje (i na raspoloženje). Čarape su meke (poželjno pamućne), čiste i prilagođene odgovarajućem dobu godine. Žene mogu koristiti tanke “hulahop” čarape sa mešavinom likre i pamuka. Obuća mora biti komotna (ne vrši pritisak na prste), meka i prilagođena vremenskim prilikama. Dobro negovana stopala u odgovarajućoj obući i čarapama ne podležu hladnoći, što je inače vrlo nepoželjno za osetljive noge jedne osobe sas dijabetesom. Obuću na bosom stopalu treba izbegavati.

Uputstvo za održavanje higijene stopala

1. Zbog mogućeg gubitka osećaja za bol i toplotu, osobe sa dijabetesom svakodnevno moraju pregledati svoja stopala i pri tome koristiti ogledalo (tabani) ili pomoć ukućana;
2. Noge treba prati svakodnevno toplom vodom i blagim sapunom i ne treba koristiti vruću vodu. Posle pranja noge treba dobro osušiti, pažljivo i bez trljanja, naročito između prstiju;
3. Koristiti meku i udobnu obuću, a čarape i sokne menjati svakodnevno;
4. Pri pojavi žuljeva ne preporučuje se upotreba tečnosti ili flastera za uklanjanje istih – obratiti se stručnom pedikiru i skrenuti mu pažnju da ste osoba sa dijabetesom;
5. Nokte treba seći ili turpijati u sasvim blagom luku, ali ne suviše kratko i održavati ih uredno. Dugi nokti su nepoželjni (mogućnost povrede susednog prsta, urastanja, i dr.);
6. Ukolilko su noge noću hladne, treba spavati u čarapama. Ne treba upotrebljavati boce sa vrelom vodom ili termofor;
7. Ne treba hodati bos;
8. Uzane podvezice ili gumene trake otežavaju krvotok, pa ih ne treba koristiti;
9. Pri pojavi ranica, crvenila, naprslina, plikova ili bola na koži stopala, obavezno se treba obratiti lekaru;
10. Pušenje takođe ubrzava proces arterioskleroze kao i neregulisana šećerna bolest. Prestanak pušenja je način da se izbegne pojava opasnih komplikacija (gangrena).


Holesterol

Masnoće u krvi

Novootkrivenu – neregulisanu, ili lečenu – a loše regulisanu šećernu bolest redovno prati povećana količina masnih materija u krvi. Zbog ovoga se obično kaže da dijabetes ide “ruku pod ruku” sa poremećajem u prometu i preradi masti.

Najčešća vrsta pregleda masnoća u krvi (lipida) je određivanje holesterola. Nalaz holesterola daje neku vrstu opšte orijentacije o prometu lipida, a radi kompletnijeg uvida u nastalu vrstu poremećaja prometa masti, potrebno je da se uradi pregled i triglicerida.

Normalne vrednosti holesterola su od 2.87 do 6.7 mmol/l, a triglicerida od 0.82 – 1.71 mmol/l. Postoji određivanje i drugih vrsta masnih materija u krvi, a potrebe za ovim analizama određuje lekar.

Medicinski izraz za povećane masnoće u krvi je hiperlipoproteinemija.

Posle dobro regulisane šećerne bolesti povećane vrednosti masnoća u krvi se najčešće normalizuju za 6 – 8 nedelja. U suprotnom, lekar vodi dijagnostički postupak za dokazivanje nezavisne pojeave poremećaja metabolizma masti.

Poremećaji u prometu i preradi proteina su finije strukturalne prirode i praktično se ne mogu dokazati uobičajenim laboratorijskim analizama. Ove promene su zanemarljive kod dobro regulisane šećerne bolesti, ali su dobra prerada i pravilan promet masti i proteina neobično važni za očuvanje krvnih sudova i organa.


Sačuvajte bubrege

10 zlatnih saveta kako da sačuvate bubrege

1. Težiti idelanoj kontroli šećerne bolesti
   -glikemija našte 5,5 mmol/l
   -glikemija 2h posle obroka do 7.5 mmol/l
   -HbA1c do 6.5%
2. Težiti idealnoj kontroli krvnog pritiska (ispod 130/80 mmHg)
3. Najmanje jednom godišnje uraditi pregled mokraće na prisustvo belančevina
4. Ako se u mokraći pojave belančevine, prvo treba isključiti infekciju bubrega i mokraćnih puteva, pa pregled mokraće na prisustvo belančevina ponoviti za 4-6 nedelja
5. Svaku infekciju mokraćnih puteva obavezno lečiti, a urinokulturu ponoviti posle završenog lečenja
6. Ako se prisustvo belančevina u mokraći održava, tražiti od svog lekara savet za dalje ispitivanje bubrega
7. Izbegavati primenu antibiotika koji imaju štetno dejstvo na bubrege
8. Izbegavati kontrastna snimanja bubrega, izuzev ukoliko za to ne postoji jaka potreba
9. Smanjiti unos soli u ishrani ispod 5 gr/dan, a belančevine životinjskog porekla na ispod 0.8 gr/kg
10. Kontrolisati masnoće u krvi najmanje jednom godišnje i, ukoliko se dokažu povećane vrednosti neke od njih, uzimati predložene lekove do njihovog normalizovanja